После победе аустријске војске, уз помоћ српских устаника, код Грабовца и Баточине 29-30. августа 1689. године, аустријска војска је наставила напредовање према Јагодини и Нишу. Важну улогу у снабдевању хабзбуршких трупа имало је пристаниште у близини Јагодине, подигнуто септембра 1689. године. Лудвиг Баденски јавља из Јагодине у Беч да је подигао мост преко Мораве, на месту прелаза Равно (Ћуприја), и да га утврђује са обе стране.Претходни турски мост је спаљен, а постојећи шанчеви запоседнути. Аустријски логор на Морави је био право мало насеље, са амбарима, пекарама и неколико већих кућа на спрат, које су служиле за одмор. Наредне године гроф Марсиљи шаље инструкције инжењеру Перонију како да утврди мост код Јагодине.
 |
| Јагодина на карти из 1689. |
Са турске стране, великим албанским јединицама (око 15000 људи) је наређено да не улазе у метерисе, већ да чекају даља наређења поводом покрета према Јагодини. Њиховим логором се пронела вест да се јаке хришћанске снаге окупљају на јагодинском пољу и да планирају ноћу да изврше напад на османски логор и тако помогну опседнутима у нишкој тврђави. Један део аустријске војске се улогорио код Параћина,али су се вратили назад у Јагодину сазнавши да је велики везир послао Татаре-Туркмене да чувају део код Ражња и Алексинца. Аустријанци су након једног мањег пораза одржали саветовање у Јагодини, којим је председавао генерал Штаремберг. Након пораза, хабзбуршка војска се повлачила од Јагодине према Београду, где су их на путу нападале чете Татара, које су заробљенике одводиле у робље. Мост на Морави је спаљен, али га Турци поново подижу.
Јагодина тог времена је била пријатна варош која је остављала леп утисак на све који су у њу долазили. Са две џамије, дрвеном сахат-кулом, караван-сарајем, безистаном и сарајем Дервиш-бега Јахјапашића, јагодинског задужбинара, издвајала се величином и лепотом од осталих насеља на Цариградском друму. Према Евлији Челебији, тих година је имала 1600 кућа, стотину дућана, хамам, јавне кухиње, неколико чесми, мектеб и друге јавне објекте. Због своје лепоте и климе, била је омиљено место за живот и спахијама из јагодинске околине. Приходи од пазара и вашара у Јагодини, служили су за издржавање тврђаве Острогон. Јагодина прелази у хришћанске руке када је Лудвиг Баденски 29. августа 1689. године победио Турке негде између река Лепенице и Мораве. Након тога, Јагодина добија још неколико нових зграда за потребе аустријске војске. После пораза, хабзбуршке трупе спаљују град и околину да би Турцима нанели што више штете али и да би народ натерали на сеобу у Срем. Када су прешли Мораву, Османлије су затекле згариште. Сведок Ускудари је записао : "Ова љупка касаба изгледала је као да је порушена и разорена пре неколико стотина година. Подсећала је на Хејхат поље након пустошења Тимур Ленка, Џинкис-кановог потомка, онога који је само невољу доносио. Две џамије са минаретом који је личио на надгробни камен и велики камени хан с баџом било је све што је остало. Све друге куће и дућани били су спаљени и од њих није остао камен на камену. По подовима је било само трње и слама, а помисао на улазак унутра обузимао је стравом и ужасом и испуњавао страхом све оне који су видели овај призор. Авај!". Прошавши Јагодину, војска се упутила ка Баточини блатњавим и мочварним путем.
Било је и окршаја српских устаника против Турака, па је 20. августа 1690. дошло до битке на Морави код Јагодине, када су Турци савладали Србе, и као трофеј однели 6 глава и 17 "језика".
Након аустријског спаљивања, јагодинска паланка је обновљена. Она је била једно од неколико места која су систематски уништена од стране хабзбуршке војске, заједно са Крушевцом, Прокупљем, Баточином, и другим.
ИЗВОР : Tatjana Katić - Tursko osvajanje Srbije 1690. godine.
