Турско освајање Србије 1690. године (О ЈАГОДИНИ)

После победе аустријске војске, уз помоћ српских устаника, код Грабовца и Баточине 29-30. августа 1689. године, аустријска војска је наставила напредовање према Јагодини и Нишу. Важну улогу у снабдевању хабзбуршких трупа имало је пристаниште у близини Јагодине, подигнуто септембра 1689. године. Лудвиг Баденски јавља из Јагодине у Беч да је подигао мост преко Мораве, на месту прелаза Равно (Ћуприја), и да га утврђује са обе стране.Претходни турски мост је спаљен, а постојећи шанчеви запоседнути. Аустријски логор на Морави је био право мало насеље, са амбарима, пекарама и неколико већих кућа на спрат, које су служиле за одмор. Наредне године гроф Марсиљи шаље инструкције инжењеру Перонију како да утврди мост код Јагодине. 

Јагодина на карти из 1689.

Са турске стране, великим албанским јединицама (око 15000 људи) је наређено да не улазе у метерисе, већ да чекају даља наређења поводом покрета према Јагодини. Њиховим логором се пронела вест да се јаке хришћанске снаге окупљају на јагодинском пољу и да планирају ноћу да изврше напад на османски логор и тако помогну опседнутима у нишкој тврђави. Један део аустријске војске се улогорио код Параћина,али су се вратили назад у Јагодину сазнавши да је велики везир послао Татаре-Туркмене да чувају део код Ражња и Алексинца. Аустријанци су након једног мањег пораза одржали саветовање у Јагодини, којим је председавао генерал Штаремберг. Након пораза, хабзбуршка војска се повлачила од Јагодине према Београду, где су их на путу нападале чете Татара, које су заробљенике одводиле у робље. Мост на Морави је спаљен, али га Турци поново подижу.

Јагодина тог времена је била пријатна варош која је остављала леп утисак на све који су у њу долазили. Са две џамије, дрвеном сахат-кулом, караван-сарајем, безистаном и сарајем Дервиш-бега Јахјапашића, јагодинског задужбинара, издвајала се величином и лепотом од осталих насеља на Цариградском друму. Према Евлији Челебији, тих година је имала 1600 кућа, стотину дућана, хамам, јавне кухиње, неколико чесми, мектеб и друге јавне објекте. Због своје лепоте и климе, била је омиљено место за живот и спахијама из јагодинске околине. Приходи од пазара и вашара у Јагодини, служили су за издржавање тврђаве Острогон. Јагодина прелази у хришћанске руке када је Лудвиг Баденски 29. августа 1689. године победио Турке негде између река Лепенице и Мораве. Након тога, Јагодина добија још неколико нових зграда за потребе аустријске војске. После пораза, хабзбуршке трупе спаљују град и околину да би Турцима нанели што више штете али и да би народ натерали на сеобу у Срем. Када су прешли Мораву, Османлије су затекле згариште. Сведок Ускудари је записао : "Ова љупка касаба изгледала је као да је порушена и разорена пре неколико стотина година. Подсећала је на Хејхат поље након пустошења Тимур Ленка, Џинкис-кановог потомка, онога који је само невољу доносио. Две џамије са минаретом који је личио на надгробни камен и велики камени хан с баџом било је све што је остало. Све друге куће и дућани били су спаљени и од њих није остао камен на камену. По подовима је било само трње и слама, а помисао на улазак унутра обузимао је стравом и ужасом и испуњавао страхом све оне који су видели овај призор. Авај!". Прошавши Јагодину, војска се упутила ка Баточини блатњавим и мочварним путем.

Било је и окршаја српских устаника против Турака, па је 20. августа 1690. дошло до битке на Морави код Јагодине, када су Турци савладали Србе, и као трофеј однели 6 глава и 17 "језика". 

Након аустријског спаљивања, јагодинска паланка је обновљена. Она је била једно од неколико места која су систематски уништена од стране хабзбуршке војске, заједно са Крушевцом, Прокупљем, Баточином, и другим.

ИЗВОР : Tatjana Katić - Tursko osvajanje Srbije 1690. godine.