Свештенство Старе цркве у Јагодини између два светска рата

    После ослобођења 1918. године не знамо када је и како извршена подела парохија у Јагодини. Оно што знамо јесте да је Старој цркви припадала друга и трећа парохија јагодинска као и села Ланиште, Буковче,  Пањевац, Рибник, Трнава, касније и Винорача и Вољавче. Друга парохија је обухватала део Јагодине са селима Ланиште, Буковче, Пањевац и Рибник са око 3 900 душа. Трећа парохија је обухватала део Јагодине са селом Трнавом са око 3700 душа. 

Стара црква. Фотографија из периода окупације 1915-1918.

       Парох друге парохије био је око 1923. године свештеник Живојин И. Миловановић, док је његов колега на III парохији био свештеник Јеремија Станковић. Свештеник Живојин Миловановић био је и политички активан као члан месног одбора Демократске странке. Његово име се налази на спомен плочи отварању Гимназије у Јагодини као одборника Демократске странке. Изгледа да су се свештеник Живојин  и свештеник Јеремија 1929. заменили са парохијама. Након тога са места пароха III парохије одлази свештеник Живојин на место свештеник у Ланишту, а III парохију добија свештеник Живојин А. Живковић. Свештеник Живојин Живковић, парох  III парохије, умро је од тумора у државној болници београдској 15. априла 1939. године у 04:30 часова, сахрана је обављена 16. априла 1939. године на јагодинском гробљу. На служби у трећој јагодинској парохији од 1939. године, после смрти свештеника Живојина Живковића, био је свештеник Добривоје Јаковљевић. Свештеник Јеремија Станковић је највероватније 1941. отишао у пензију када се јавља свештеник Добривоје Арсић. Свештеник Живојин Миловановић умро је 13. децембра 1943. године од старости, док је свештеник Јеремија Станковић преминуо 20/7. септембра 1942. године у 82. години.

Јевреји током Другог светског рата у Јагодини

До почетка Другог светског рата у Југославији 1941. године било је 12 јеврејских кућа са укупно око 60 људи. Скоро сви су настрадали у нацистичким логорима. Једини који је пређивео ратне срахоте био је Анђелко Бата Тајтачак (1913). Под необичним околностима спасао га је неки сељак из Рековца дотуривши му своје исправе, те је Анђелко рат  провео у логору у Оснабрику под туђим именом. на почетку рата, знајући шта им Немци спремају Јагодинци су од комшија Јевреја тражили да им децу препусте на чување. Ови су то одбили и децу повели са собом, поделивши тако заједничку судбину. После рата Анђелко је подигао породичну гробницу, а 1948. године се са породицом иселио за Израел. Гробница је отада празна.

ЈЕДНО СВЕДОЧАНСТВО

Исак Леви, адвокат из Београда, дошао је у Јагодину маја 1941. Пре тога ширу породицу г. Левија, њих око 25, већ су били ухапсили Немци и касније одвели у Дахау, где су их 1943.убили.
Димитирје Донић, извозник шљива из Јагодине, склонио је Исака Левија у виноградарску кућицу у Ђурђевом брду. Уз помоћ Томе Ђорђевића, тадашњег градоначелника, Исак Леви добио је пасош на лажно име и тако напустио Србију Након рата вратио се из Истанбула у Београд, где је отворио адвокатску канцеларију.
Јеврејска породица Тајтацак није била исте среће, приликом покушаја бекства из Јагодине ухапшени су у Нишу, одведени у логор и убијени.
- Наведено према писму др МИлете Марковића, публикованом у београдској Политици 25.априла 2008., с.11

Линкови:
stara-jagodina.blogspot.rs
elmundosefarad.wikidot.com/jagodina
elmundosefarad.wikidot.com/poslednja-jevrejska-kuca-u-jagodini-januar-2009